Koliko zaista traje folija za plastenik i od čega to zavisi?

Svaki proizvođač folije navodi neki garantovani rok trajanja, obično 3 do 5 sezona. U praksi, ta brojka se često ne ostvari, ili se ostvari samo na papiru dok folija godinu-dve ranije počne da se raspada, postaje krta, žuta, ili gubi sva funkcionalna svojstva. Razlog retko leži u samoj foliji, nego u tome šta se sa njom radi posle montaže.

Evo konkretnih faktora koji određuju koliko će Vaša folija zaista potrajati.

UV zračenje i kako mu folija odoleva?

Sunčeva UV radijacija je najveći neprijatelj svake plastične folije. Ultraljubičaste zrake kidaju polimerne lance na molekularnom nivou, što se spolja vidi kao žutilo, krtost i pucanje. Taj proces kod nezaštićene folije počne za svega nekoliko meseci.

Protiv toga se dodaju UV stabilizatori, najčešće iz grupe HALS (Hindered Amine Light Stabilizers), koji se ponašaju kao zaštitni sloj i apsorbiraju štetno zračenje pre nego što ono napravi štetu u samom materijalu. Kvalitetna folija ima te stabilizatore ugrađene u sve slojeve, a ne samo na površini.

Važna stvar ovde je intenzitet sunca u Vašem kraju. Folija koja sasvim dobro traje pet sezona u Danskoj može da potraje tri sezone u Vojvodini ili Makedoniji, jer je UV opterećenje znatno veće. Kada kupujete foliju, pitajte dobavljača da li je rok trajanja definisan za Vašu klimatsku zonu ili za neku severnu referencu.

Hemijska sredstva u plasteniku

Ovo je faktor koji se najčešće potcenjuje i koji u praksi pravi najviše štete.

Sredstva koja sadrže sumpor i hlor, a koriste se za dezinfekciju zemljišta, folijarnu zaštitu i fumigaciju, hemijski napadaju UV stabilizatore u foliji i neutrališu ih. Kada je stabilizator utrošen, folija je nezaštićena od UV-a i degradacija odjednom krene ubrzano, bez obzira koliko sezona je garantovano.

Hlor je posebno agresivan. Ne zaustavlja se na aditivima, nego napada i same polimerne lance i razgrađuje ih. Rezultat su pukotine koje se najpre vide na mestima gde folija dodiruje konstrukciju, a zatim se šire.

Ako se u Vašem plasteniku redovno koriste fungicidi na bazi sumpora, kao što je čest slučaj kod ruža, paprike i vinove loze, rešenje je da se nabavi folija koja je specijalno stabilizovana za takve uslove. Takve folije postoje i nude se sa HALS stabilizatorima visoke otpornosti ili sa nikl-kvenčer stabilizatorom koji je potpuno inertan na sumpor. Obična folija u takvim uslovima nema šanse da dostigne deklarisani rok trajanja.

Kontakt sa metalnom konstrukcijom

Ovo je nešto o čemu se gotovo uopšte ne priča, a jedan je od najčešćih uzroka preranog propadanja folije.

Na mestima gde folija leži na metalnim lučnicima i nosačima, akumulira se toplota. Na direktnom suncu, metal se zagreje daleko više od okolnog vazduha, a folija u kontaktu sa njim dostiže temperature koje ubrzavaju degradaciju. Nauka kaže da svakih 10 stepeni više temperature dvostruko ubrzava brzinu hemijskog propadanja. Uz letnje temperature u plastenicima koje znaju da dostignu i 50-60 stepeni, to nije zanemarljivo.

Rešenje je jednostavno i jeftino: belom vodenom bojom (nikada uljanom) ili belom penastom trakom premažite ili oblepite gornje delove metalnih nosača gde folija leži. Bela površina odbija sunce i drži temperaturu na kontaktnoj tački znatno nižom. Na starijim instalacijama ovo je prva stvar vredna provere kada se vidi da folija puca upravo po lukovima.

Mehanička oštećenja i napetost folije

Folija koja nije dovoljno zategnuta se trese na vetru, a svako treperenje znači umor materijala na tačkama oslonca. Plastenici koji su izloženi jakim vetrovima, a folija nije pravilno fiksirana, znaju da izgube foliju i pre nego što UV i hemikalije stignu da odrade svoje.

Prevelika napetost nije dobra s druge strane, folija ne sme ni da bude prenategnuta jer u hladnom vremenu skupljanje materijala može da izazove pucanje.

Optimalno je da se folija montira po toplijem vremenu i da se fiksira tako da ima minimalnog kretanja čak i u vetru, bez vidljive preslabosti. Sve rupe i pucotine treba zalepiti specijalizovanom trakom za plastenike odmah kada se primete, nikada PVC trakom koja vremenom pušta i hemijski oštećuje okolinu.

Skladištenje i montaža na početku

Problemi sa folijom nekada krenu i pre nego što je postavljena.

Folija uskladištena na direktnom suncu ili u vrućem skladištu počinje da gubi svojstva pre montaže. Rolne treba čuvati na hladnom i tamnom mestu, u originalnom pakovanju, i postaviti u sezoni za koju su predviđene.

Montaža po hladnom vremenu nosi rizik da se folija istegne više nego treba, dok po vrućini postoji opasnost od prevelike labavosti koja se posle popravlja na uštrb napetosti. Idealni uslovi su prolećno ili jesensko vreme, bez vetra, sa umerenom temperaturom.

Tip folije i broj slojeva

Jednoslojne folije su tanje i jeftinije, ali su po pravilu i kraćeg veka. Višeslojne folije, sa pet, sedam ili osam slojeva, imaju više prostora da se rasporede različiti aditivi po slojevima, pa svaki sloj radi svoju ulogu: jedan nosi UV zaštitu, drugi termiku, treći mehaničku čvrstoću. Takva struktura znači da čak i ako se jedan sloj degradira brže, ostali i dalje rade.

Debljina folije, koja se meri u mikrometrima, direktno utiče na otpornost na mehanička oštećenja. Za plastenike u vetrovitim krajevima ili tamo gde pada tuča, deblji i čvršći materijal nije luksuz nego investicija koja se višestruko vraća.

Šta to znači u praksi?

Ako sve ovo sažmemo, vek folije nije samo stvar toga šta kupite, nego šta radite sa tim. Kvalitetna folija u lošim uslovima neće trajati dugo. S druge strane, prosečna folija koja se pravilno montira, čuva od hemikalija i redovno održava može da prestigne svoju garanciju.

Kada sledećim putem birate foliju, pitajte se sledeće: koliko sumpora i hlora ide u Vaš plastenik, kakva je konstrukcija i da li metal dolazi u direktan kontakt sa folijom, koliko je vet Vaš kraj i kakva je montaža, i koliko je intenzivno sunce u Vašoj lokaciji. Odgovor na ova pitanja određuje koji tip folije stvarno ima smisla za Vas, a ne samo koji je najjeftiniji na cenovniku.