How to correctly install greenhouse film: mistakes that cost and how to avoid them?

Folija za plastenik može biti vrhunskog kvaliteta, ali ako se pogrešno postavi ili loše održava, neće doživeti ni upola od garantovanog roka trajanja. Većina prevremenih kvarova na foliji nema veze sa samom folijom nego sa onim što se desilo pre, tokom i posle montaže. Evo šta konkretno treba da se zna.

Pre nego što se folija uopšte odvije…

Pregled i priprema konstrukcije je korak koji se najčešće preskoči, a napravi najviše problema. Pre montaže treba proći celom konstrukcijom i proveriti nekoliko stvari.

Metalni lučnici i nosači moraju biti čisti i bez rđe. Rđa je abrazivna i na mestima kontakta bukvalno struže foliju pri svakom pomeranju od vetra. Ako ima zarđalih delova, treba ih zameniti ili barem dobro obraditi pre montaže.

Oštre ivice su drugi neprijatelj. Svako mesto gde metal nije gladak, bilo kraj cevi, sečište profila ili nezaobljena spojnica, vremenom će prorezati foliju. Pre montaže sve oštre ivice treba zaglačati ili zaštititi.

Bela boja ili zaštitna traka na nosačima je detalj koji malo ko primenjuje, a koji znatno produžava vek folije. Na direktnom letnjem suncu metalni nosač se zagreje na 60 do 80 stepeni, a folija koja leži na njoj na tom mestu degradira dvostruko brže nego ostatak folije. Bela vodena boja ili bela penasta traka na gornjoj strani nosača odbija sunce i drži temperaturu kontaktne tačke znatno nižom. Uljana boja se ne sme koristiti jer hemijski oštećuje polietilen.

PVC delovi i gumene podloge su još jedan problem koji prolazi nezapaženo. PVC tokom vremena otpušta plastifikatore koji direktno napadaju foliju. Svako mesto gde folija dolazi u kontakt sa PVC elementima treba odvojiti zaštitnim materijalom ili zameniti PVC alternativom.

Skladištenje folije pre montaže je jednako važno. Rolna folije koja je stajala na direktnom suncu ili u vrućem šupi već počela da gubi UV stabilizatore pre nego što je ikad postavljena. Folija se čuva u originalnom pakovanju, na tamnom i hladnom mestu, horizontalno. Na to je posebno važno paziti ako se folija kupuje u jesen a planira za prolećnu montažu.

Kada i kako montirati?

Vreme montaže pravi ogromnu razliku. Idealna temperatura za postavljanje folije je između 10 i 22 stepena. Montaža po vrućini znači da se folija na toploti rasteže više nego treba, pa kad se ohladi postaje labava i podrhtava na vetru. Montaža po hladnoći nosi suprotan rizik: folija je kruta, teže se razvlači i može da pukne pri naglom zatezanju. Pored temperature, vetar je drugi razlog za odlaganje. Montaža na vetru je i nesigurna i loša za foliju koja se šiba o konstrukciju pre nego što se pričvrsti.

Razvijanje role se ne radi tako što se kraj drži a rola kotrlja po tlu. Folija se vuče po podlozi, kači na sve što je oštro i dolazi do mikropukotina koje se tek posle pokažu. Pravilan način je da se rola nosi ili podignuta, i da se razvija noseći celu rolnu, a ne vuče kraj.

Napetost folije je možda najosjetljiviji deo montaže. Folija mora biti zategnuta dovoljno da ne vibrira ni pri umerenom vetru, ali ne i prenapregnuta. Prenapeta folija gubi elastičnost i pri prvom jačem mrazu ili naglom zahladnjenju puca jer se materijal skupi a nema kud. Dobro zategnuta folija nema vidljivih džepova ni nabora, ravnomerno leži na konstrukciji i ne treperi.

Nosači i lukovi moraju biti na međusobnom razmaku do 1,5 metara, naročito u vetrovitim krajevima. Duži rasponi između oslonaca znače da folija između njih visi slobodna i na vetru se neprestano trese, što je jedan od najčešćih uzroka prevremenog pucanja.

Orijentacija folije se zanemaruje češće nego što bi trebalo. Specijalizovane folije, anti-drip, difuzne, termoizolacione, imaju unutrašnju i spoljašnju stranu i ne smeju se postaviti naopačke. Anti-drip strana mora gledati ka unutrašnjosti plastenika, jer su aditivi ugrađeni samo u taj sloj. Postavljena naopačke, anti-drip folija ne radi uopšte, a UV stabilizatori su na pogrešnoj strani. Svaki ozbiljan proizvođač označi koja je strana unutrašnja, i tu oznaku treba proveriti pre nego što se folija razapne.

Tokom upotrebe

Hemijska sredstva su tema o kojoj smo pisali u prošlom tekstu, ali vredi ponoviti u kontekstu održavanja. Kada se u plasteniku fumigira ili prska sumpornim preparatima, turbine i ventilatori ne smeju biti usmereni prema foliji. Pritisak vazduha sa hemikalijama koji direktno udara o foliju ubrzava degradaciju višestruko u poređenju sa situacijom gde hemikalija samo pluta u vazduhu.

Redovno prezatezanje je sezonska obaveza. Tokom leta folija se rasteže od toplote, a zimi skuplja od hladnoće. Posle zime skoro uvek ima mesta gde je folija popustila i formirala džepove u kojima se zadržava voda. Te džepove treba eliminisati preetezanjem, jer težina vode u njima dodatno opterećuje foliju i ubrzava kidanje.

Popravka pukotina i rupa mora da se uradi odmah čim se primete, ne pri sledećoj poseti ili sledećoj sezoni. Svaka mala rupa raste, naročito pri vetru, i ono što je danas trošak trake sutra postaje trošak cele folije. Za krpljenje se koristi specijalizovana traka za plastenike, nikada PVC traka. PVC traka se otopi na suncu, otpada i uz to otpušta hlor koji oštećuje foliju oko zakrpe.

Pranje folije jednom do dva puta godišnje popravlja propusnost svetla i usporava biološku degradaciju. Alge, prašina i ostatci pesticida koji se naslažu na površini smanjuju količinu svetla koje ulazi u plastenik, a neka jedinjenja iz tih naslaga hemijski deluju na materijal. Blagi sapun i voda su dovoljni, bez abrazivnih sredstava.

Greške koje se najčešće viđaju na terenu:

Montaža po vetru ili u ekstremnoj vrućini. Preskočena priprema konstrukcije i oštri rubovi koji se nisu zaglačali. Nema bele boje ili trake na nosačima. Folija postavljena naopačke. PVC traka za krpljenje. Napukline koje su se videle još u jesen a ostavile za proleće. Rola čuvana na suncu tokom zime.

Svaka od ovih grešaka pojedinačno ne mora da bude fatalna, ali kad se kombinuju, a u praksi se skoro uvek kombinuju, folija koja bi trebalo da traje četiri sezone počinje da popušta posle dve.