Anti-drip and anti-mist film for greenhouses: why they are important and how they work

Kada se priča o foliji za plastenik, najčešće se gleda debljina, UV zaštita i koliko sezona folija izdrži. To jeste osnovna priča, ali postoje dve osobine koje na terenu prave razliku između prosečnog i odličnog prinosa, a mnogi ih previde: sprečavanje kapanja kondenzata (anti-drip) i sprečavanje stvaranja magle ispod folije (anti-mist).

Odakle kondenzat u plasteniku?

Princip je jednostavan. Unutrašnjost plastenika je topla i vlažna, folija je hladnija sa unutrašnje strane, i vodena para se na njoj kondenzuje. Kod obične folije ta voda formira sitne kapi koje se polako uvećavaju, dok ne padnu na biljke ispod.

Te kapi nisu samo neprijatne, one konkretno štete proizvodnji na tri načina.

Prvo, smanjuju količinu svetla koja ulazi u plastenik. Svaka kapljica se ponaša kao malo sočivo i razbija prirodnu difuziju svetlosti, pa biljke dobijaju i do 15-20% manje korisnog svetla. To se direktno odražava na fotosintezu i krajnji prinos, posebno u zimskim mesecima kada ionako nedostaje sunca.

Drugo, kapi padaju hladne na toplo lišće i plodove. Kod paradajza to izaziva prskanje plodova, kod krastavca i paprike deformacije, kod ruža i ukrasnog bilja oštećenja cveta. Salata i drugo lisnato povrće trpe pege od stalnog kvašenja.

Treće, i možda najozbiljnije, stalna vlaga na listu je idealna podloga za gljivična oboljenja. Plamenjača, siva trulež (Botrytis), pepelnica i slične bolesti se šire znatno brže u plasteniku gde se kondenzat sliva po biljkama. Trošak zaštitnih sredstava raste, a rezultat je obično slabiji.

Šta tačno radi anti-drip folija?

Bitno je razumeti da anti-drip folija ne sprečava nastanak kondenzata. Kondenzacije će biti u svakom plasteniku, to je fizika. Ono što anti-drip folija radi jeste da menja kako se voda ponaša na unutrašnjoj strani folije.

U strukturu folije se ugrađuju aditivi koji smanjuju površinski napon vode. Umesto da se voda skuplja u kapi, ona se razliva u tanak providni sloj koji se sliva niz krov do bočnih strana plastenika. Voda i dalje postoji, ali ide gde treba, u zemlju ili u oluk, a ne na biljke. Svetlost prolazi nesmetano, biljke ostaju suve.

Zašto je anti-mist posebna priča?

Anti-drip rešava problem kapljica, ali ne rešava uvek problem magle. Magla se u plasteniku stvara u kritičnim časovima dana, najčešće u zoru i u sumrak, kada se temperatura naglo menja. To je vidljiva izmaglica unutar plastenika koja deluje bezopasno, ali drži vlagu na listu i otvara vrata istim onim gljivama o kojima smo gore pričali.

Anti-mist komponenta u foliji sprečava upravo stvaranje te izmaglice. U hladnijim krajevima Srbije i u plastenicima koji se slabije provetravaju, anti-mist zna da bude jednako bitan kao i anti-drip. Folije koje imaju samo anti-drip, a nemaju anti-mist, ume da poteže ovaj problem u proleće i jesen kada su razlike između noćne i dnevne temperature najveće.

Glavni problem klasičnih folija

Ovde leži najveća zamka kada se kupuje folija. Aditivi koji obezbeđuju anti-drip efekat kod klasičnih folija rade na principu migracije, što znači da se vremenom kreću ka površini folije i ispiraju se zajedno sa kondenzatom. Kod većine standardnih folija anti-drip efekat tako nestane posle 18 do 24 meseca, iako folija fizički može da izdrži još godinu ili dve.

Posledica je da u poslednjim sezonama proizvođač praktično radi pod folijom bez zaštite od kapanja, sa svim posledicama. Mnogi to ni ne primete dok prinos sam ne počne da pokazuje. Ponekad se okrivi sorta, ponekad đubrenje, a stvarni krivac je istrošena folija.

Šta donose novije višeslojne folije?

Savremene folije sa sedam ili osam slojeva koriste drugačiju tehnologiju. Umesto migrirajućih aditiva, anti-drip i anti-mist svojstva se ugrađuju u sloj folije na način koji ne dozvoljava da se aditivi sperute. Praktično, folija zadržava ova svojstva tokom celog svog radnog veka, a ne samo prve dve sezone.

Razlika se na terenu vidi tek u trećoj i četvrtoj godini korišćenja. Klasična folija u tom periodu već kaplje i pravi maglu, dok kvalitetna višeslojna i dalje radi kao prvog dana. Kada se uporedi ukupan prinos kroz ceo radni vek folije, razlika u ceni se vraća već u prvoj ili drugoj sezoni.

Da bi folija stvarno radila?

Vredi naglasiti par stvari koje moraju da budu zadovoljene, jer i najbolja folija ne može sve sama.

Nagib krova mora biti najmanje 25 do 30 stepeni, inače voda neće imati gde da otiče i ostaće na foliji u vidu sloja koji se vremenom ipak vraća u kapi. Folija mora biti okrenuta pravom stranom prema unutra, proizvođači uvek označavaju koja je strana namenjena biljkama, i mešanje strane je česta greška pri montaži.

Ventilacija i grejanje su važni saveznici. Ako se ujutru pojavi magla, najjednostavnije rešenje je da se plastenik provetri ili kratko podgreje, čime se vlažan vazduh izbacuje pre nego što napravi štetu. Takođe, ako primetite da kapi padaju duž nosećih žica i lukova, vredi razmisliti o njihovom položaju, jer voda po njima zna da se sliva direktno na red biljaka.

Zaključak

Anti-drip i anti-mist nisu marketinški dodatak na cenovniku, već svojstva folije koja direktno utiču na to koliko svetla dolazi do biljaka, koliko bolesti se pojavljuje i koliko zaista vredi sve što ste posadili. Razlika u ceni između obične i kvalitetne višeslojne folije sa trajnim anti-drip efektom obično se isplati već u prvoj sezoni, a najviše se oseti baš u onim godinama kada bi obična folija već odustala.

Ako razmišljate o novoj foliji ili o zameni postojeće, slobodno nas pozovite. Pomoći ćemo da odaberete tip folije koji odgovara Vašoj kulturi, klimi u kraju i konstrukciji plastenika, jer ne postoji jedna folija koja je najbolja za sve.