Geomembrana je folija koja se koristi kao nepropusna barijera u ribnjacima, rezervoarima za navodnjavanje, deponijama, bazama za sila\u017eu, kanalima za vodu i sli\u010dnim primjenama gde je klju\u010dno da te\u010dnost ili gasovi ne prolaze kroz podlogu. Pravi se od polietilena visoke gustine (HDPE) ili sli\u010dnih polimera, i od nje se o\u010dekuje da traje 20, 30, ponekad i vi\u0161e od 50 godina bez zamene.<\/p>\n
Da bi to bilo mogu\u0107e, geomembrana mora da izdr\u017ei dugogodi\u0161nje sun\u010devo UV zra\u010denje bez degradacije. I upravo tu na scenu stupa \u010da\u0111 (carbon black), jedna od najva\u017enijih komponenti u recepturi svake ozbiljne geomembrane, o kojoj se retko pri\u010da ali koja odlu\u010duje da li \u0107e ta folija trajati koliko treba.<\/p>\n
Kada UV zraci upadnu na povr\u0161inu polietilena bez za\u0161tite, pokre\u0107u lan\u010dane hemijske reakcije koje kidaju polimerne lance. Materijal postaje krt, puca, gubi mehani\u010dku \u010dvrsto\u0107u. Kod tankostene folije to se de\u0161ava za mesece. Kod deblje, za godinu-dve bez adekvatne za\u0161tite.<\/p>\n
\u010ca\u0111 deluje na dva na\u010dina istovremeno. Kao UV apsorbent, hvata \u0161tetno sun\u010devo zra\u010denje i pretvara ga u toplotu pre nego \u0161to dosp\u00e9 dublje u materijal. I kao hvata\u010d slobodnih radikala, vezuje reaktivne molekule koji su pokreta\u010di degradacije i neutrali\u0161e ih. Kombinovano, to je efikasan za\u0161titni sistem koji mo\u017ee da produ\u017ei vek geomembrane za decenije.<\/p>\n
Ali, i tu dolazimo do su\u0161tine, \u010da\u0111 radi ovaj posao samo ako je pravilno raspore\u0111ena kroz ceo materijal.<\/p>\n
Zamislite da u \u010da\u0161u vode sipate kafu u prahu i ne me\u0161ate. Povr\u0161inski sloj \u0107e biti crn i gust, a donji deo ostaje proziran. Isto se de\u0161ava kada \u010da\u0111 nije ravnomerno dispergovana kroz polietilen. Na mestima gde je koncentracija visoka, za\u0161tita je dobra. Na mestima gde je nema ili je malo, UV zraci prolaze slobodno i degradacija kre\u0107e ta\u010dno tamo.<\/p>\n
Problemi sa lo\u0161om disperzijom izgledaju ovako u praksi. Geomembrana ima lokalna mesta propadanja mnogo pre kraja garantovanog veka. Varovi i spojevi popu\u0161taju jer je materijal oko njih nejednak i zavar ne dr\u017ei podjednako \u010dvrsto na svim mestima. Folija puca na mestima koja izgledaju identi\u010dno ostatku ali imaju siroma\u0161niju za\u0161titu iznutra.<\/p>\n
Sve to zna\u010di curenje. U ribnjaku to zna\u010di gubitak vode i ribe. U rezervoaru za navodnjavanje zna\u010di gubitak skupocene vode. Na deponiji zna\u010di prodiranje procjednih voda u tlo i podzemne vode.<\/p>\n
Industrijski standard za merenje kvaliteta disperzije \u010da\u0111i u geomembranama je ASTM D5596. Metoda podrazumeva se\u010denje tankih ise\u010daka materijala i posmatranje pod mikroskopom. Ono \u0161to se tra\u017ei su aglomerati, tj. grudvice \u010da\u0111i koje se nisu raspale i ravnomerno rasporedile. \u0160to manje i manji aglomerati, to bolja disperzija, to bolja za\u0161tita.<\/p>\n
Kategorije idu od 1 do 4, gde kategorija 1 zna\u010di odli\u010dnu disperziju a kategorija 4 zna\u010di neprihvatljivu. Ozbiljni proizvo\u0111a\u010di dr\u017ee se kategorije 1 i 2. Geomembrana koja ne pro\u0111e ovaj test ne bi trebalo da napusti fabriku.<\/p>\n
Pored disperzije, kontroli\u0161e se i sadr\u017eaj \u010da\u0111i. Previ\u0161e nije dobro, jer visoke koncentracije iznad 2,5 do 3% po\u010dinju da potiskuju antioksidanse iz materijala koji su odgovorni za drugu liniju odbrane od starenja. Premalo nije dobro jer za\u0161tita postaje nedovoljna. Optimum za HDPE geomembrane je izme\u0111u 2 i 2,5% ukupne mase, sa uniformnom distribucijom kroz sve slojeve.<\/p>\n
Jedan od klju\u010dnih faktora koji odvaja ozbiljne od manje ozbiljnih proizvo\u0111a\u010da geomembrana je to odakle dolazi masterbat\u010d sa \u010da\u0111i koji se dodaje u polietilen pri ekstruziji. Masterbat\u010d je koncentrovana sme\u0161a \u010da\u0111i u polimeru koja se dozira u proces pravljenja folije.<\/p>\n
Ako proizvo\u0111a\u010d kupuje masterbat\u010d od eksternih dobavlja\u010da, gubi deo kontrole nad tim \u0161ta ta\u010dno stoji unutra i koliko konzistentno je napravljeno. Ako masterbat\u010d pravi sam, u sopstvenoj laboratoriji, sa sopstvenim procesom me\u0161anja i kontrolom kvaliteta, ima punu kontrolu nad veli\u010dinom \u010destica, stepenom disperzije i kompatibilno\u0161\u0107u sa polimerom koji koristi.<\/p>\n
Veli\u010dina \u010destica \u010da\u0111i nije bezna\u010dajno pitanje. Finije \u010destice, oko 18 do 22 nanometra, su efikasnije u blokiranju UV zra\u010denja nego grublje \u010destice od 60 do 150 nanometra. Taj podatak retko stoji na prodajnom materijalu, ali se vidi u laboratorijskim izve\u0161tajima i u tome koliko dugo geomembrana zaista traje na terenu.<\/p>\n
Geomembrana izgleda kao crna folija. Dve geomembrane istih dimenzija i iste nominalne debljine mogu izgledati identi\u010dno ali imati potpuno razli\u010dit vek trajanja u zavisnosti od onoga \u0161to je unutra i kako je napravljeno.<\/p>\n
Kada se tra\u017ei geomembrana za dugotrajan projekat, ribnjak, akumulacija, sistem za navodnjavanje, pokrivanje deponije ili bilo koja aplikacija gde zamena folije zna\u010di ozbiljan tro\u0161ak i prekid rada, vredi tra\u017eiti od dobavlja\u010da konkretne podatke. Koji ASTM D5596 rezultat disperzije ima materijal. Koji je sadr\u017eaj \u010da\u0111i i odakle poti\u010de masterbat\u010d. Da li se testiranje disperzije radi interno za svaku seriju ili se uzima zdravo za gotovo.<\/p>\n
Odgovori na ta pitanja govore vi\u0161e od sertifikata i kataloga zajedno.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Geomembranes are films used as impermeable barriers in ponds, irrigation reservoirs, landfills, silage bases, and canals.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":29774,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-29771","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29771","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29771"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29771\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29773,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29771\/revisions\/29773"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29774"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zorazo.svetsajtova.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}